Blago kao suton u septembru
spustio sam svoje usne
tamo gde se
osmeh u vrat prelio...
Tacno onda
kada su se poljubili
jedan vedar dan
i bas ta tajnovita noc.
I taj je trenutak
ostao urezan
zauvek
na licu Vremena.
Trenutak vecnosti je kao vecnost sama.
Zar ne?
