Vreme je...
Saram svojom dusom,evo vec 3 godine po ovom blogu...i naslo se tu nekoliko dragih ljudi,dovoljno smelih da me optuze da je ono sto pisem-poezija,i da to mene cini-Pesnikom.
O,kakve li ludosti!
Sanjam,volim i zivim i to je sve sto umem da radim...
A pisanje me je naucilo da svi delimo istu dusu,savrsenu i vecitu.
Da imamo iste strahove,iste ljubavi,iste bolove....da smo svi braca i sestre,od istog oca i iste majke.
Sve sam to saznao prateci drage komentare na ono sto sam pisao ovde.
Jer,nije moguce da ja pisem lepo...vise mi se cini da se u otiscima moje duse,tako mnogo njih prepoznalo,da osecamo isto bilo zivota oko nas.
I svu zahvalnost dugujem onima koji su odvajali vreme da procitaju moje redove,sve one koje je ponesto dirnulo,obodrilo...da se setimo da nismo sami.
Da je neko pre nas vec voleo,da je nekog vec bolelo...i da je Ljubav jedini i veciti zakon Zivota.
I nikada nisam imao zelju da napravim korak dalje i da objavim nesto od ovoga.
naprosto,tek to bi me zaista nacinilo pesnikom,a to je duznost i odgovornost koju ne smem olako prihvatiti...
Sve dok se nije pojavila jedna dama,sasvim niotkuda,nasasvsi me preko neobicnih i iznenadjujucih kanala...
Pojavila se dama koja mi je pokazala da sa mnogo strasti i zelje zeli da pomogne objavljivanje knjiga onih koji zavredjuju da se cuju...
I sasvim vesto uspela i mene da ubedi da tu spadam...
Vreme je da se pripremim za objavljivanje moje prve zbirke poezije.
Kazem "prve" jer je gotovo sigurno da se tu necu zaustaviti...kada jednom vec krenem.
I eto.
Vreme je da udahnem duboko i zakoracim u taj veliki i ozbiljni svet.
Ako neko ima sugestiju sta bih prvo trebao da uzmem u obzir,od oko 300 tekstova,mnogo bi mi pomogao...
Jer ce za par meseci svetlo dana ugledati 100 odabranih postova.
