"Moja ljubavi,
digla si me toliko visoko da i kad bih pao
- do zemlje bih se naživeo."
Matija Bećković
Ima,tako,reci koje ostave bez daha,koje sazmu u sebi svu onu silu koja cuci u nama,a ne umemo je izreci.
Odjekuju te misli,posle,svuda po nama,u svakom trenutku i svuda.
I snaga im se,u nama,uvecava i uvecava,sve dok ne ostanemo potpuno osamuceni.
E,tako je mene osamutio Matija Beckovic i ovaj njegov citat.
Neizrecena snaga ljubavi,sapuce u meni...a,opet,nikada ne bih uspeo da je opisem ovako.
Svu snagu i silu ljubavi,koja goni do zvezda...a cak i pad osetimo kao ceo jedan zivot.
To je slepo,bezrezervno,silovito i jedino potpuno.
To je ljubav.
I svi je zele...
A retki su i odabrani,oni koji umeju i imaju smelosti da zakorace.
