Kap po kap

Pismo Milici



Volim te…
Jednako kao sto sam te voleo kada smo imali 15 godina i kada smo zagrljeni sedeli pored Dunava…onda kada se cinilo da je ceo svet nas,a da ceo zivot stane u te trenutke koje smo zajedno delili.
 Sad si tamo,negde daleko..ali daljina nije merilo bliskosti,zar ne?
Jednako ti zelim mir i srecu,kao da si pored mene…jos i vise.
Malo je dobrih ljudi na svetu…I onda kada sam te pustio u svoje srce,pustio sam te tu za ceo zivot.
I neizmerna je moja sreca,da se i moja dusa mirno nastanila u kutku tvoga srca.
Tesko je sebicnima  opisati kako ljubav ne mora da ukljucuje i posedovanje.
I da jedna ljubav ne potiskuje drugu…
O,kako smo se voleli…naivno i decije!
I kako ta ljubav jos uvek plamti negde…a mi ostadosmo kao ugarci.
Jedino jos nase zenice umeju da se zazare kada se sretnemo.
Hvala Bogu sto umem da volim.
I da budem voljen.
Hvala i Tebi.
Sto si bas Ti bila moja prva letnja ljubav.
I sto to leto nikada nece proci…
Lepo spavaj.
Natkrilio sam te svojim krilom.
Uvek i zauvek.

Stisao se vetar
nad onim nemirnim morem
udavilo sunce
svoje lepo lice
u plavim dubinama
i niko
i nista
sada se ne mice
tisina
svuda...

Tiho srce tvoje
i tiho srce moje
otkucava sekunde
i planeta se okrece
po tom taktu ljubavi
kao veliki casovnik Vasione
tacna mera
svega sto postoji...