Vec dva meseca radim po 18 sati dnevno...do samih granica fizicke izdrzljivosti.
Kada se jednom udje u masinu,tesko je ne pratiti ritam...ili lomis,ili si slomljen.
Ne zalim se...radim posao za koji sam rodjen,ne propustam priliku da ljudi od mene odlaze vedri i nasmejani.
Svakoga dana potvrdjujem sopstveno pravilo i stav da ljubav,paznja i postovanje,moraju dati izvanredne rezultate.
I sve to zato sto sam prestao da lutam...
Sve sto sam ikada radio,bilo je daleko od ciljeva svetine,nikakav veliki uspeh i novac me nikada nisu zanimali...jednostavno,uzivao sam u zivotu,okruzen ljudima koje volim i koji me vole.
Dok nisam usnio jedan san,san koji me je probudio,odredio mi cilj i svemu dao smisao.
Godine nas tiho i postojano lome i krse,sutra vec nismo mladi i snazni,iako nam se tako nikada ne cini.
Pozeleo sam da svoje doba prozivim onako kako ja zelim.
I stvoricu to,onako kako zelim.
Kupicu jedno parce zemlje pored Dunava,uredicu prijatnu kucicu,napraviti prekrasan vrt...
Okruzicu se dobrim ljudima i svojom porodicom.
Picemo dobro vino
jesti ribu
pricati do dugo u noc
i pevati...
Jer to je jedini smisao mog zivota.
Da zivim...
I da zivim tako.
To je moj san i moj cilj.
Nikakvi tudji i nametnuti ciljevi,ne zanimaju me.
